Probiotik na dohvat ruke - zdrava odluka tokom letnjih avantura

Bilo da planirate daleka putovanja ili uživanje u lokalnim avanturama, saznajte kako vam probiotici mogu pružiti brezbrižno leto i postati ključni saveznici u borbi protiv putničke dijareje, ali i tokom primene antibiotske terapije.

Dijareja tokom putovanja

Putnička dijareja je najčešći zdravstveni problem sa kojim se ljudi susreću tokom putovanja ili nakon povratka kući. Pogađa između 20 i 50% ljudi tokom putovanja u neke manje razvijene zemlje sveta ¹ i iako se obično reši za nekoliko dana bez ikakvih daljih komplikacija, svakako može negativno uticati na utisak o putovanju.

Iako je obično u pitanju privremena neprijatnost, a ne ozbiljan zdravstveni problem, dijareja može trajati i do 90 dana nakon infekcije, a do 30% ljudi traži stručnu medicinsku pomoć nakon povratka kući zbog upornih problema.^2,3,4,5

Turističke destinacije su svrstane u tri kategorije rizika od dijareje prema udelu putnika koji prijavljuju dijareju: ^6,7,8

• manje od 5% (Severna Amerika, Australija i Novi Zeland, Japan, severna Evropa),
• od 8 do 20% (Kina, južna Evropa, Izrael, Južna Afrika, Rusija, Haiti, Dominikanska Republika),
• od 20 do 75% (zemlje u razvoju u Latinskoj Americi, Africi, Aziji i delovima Bliskog istoka).

Putničku dijareju izazivaju mikroorganizmi, kao što su bakterije (na primer, E. coli i Campylobacter) virusi i paraziti. Međutim, ovi mikroorganizmi mogu da nas zaraze samo u slučaju prethodne neravnoteže naše crevne mikrobiote, koja se naziva disbioza.

Crevna mikrobiota je složen biološki sistem koji se sastoji od preko 10 biliona mikrobnih ćelija. Naseljena je brojnim korisnim bakterijama, koje obavljaju važne funkcije: utiču na strukturu i funkcionisanje creva, na razvoj i funkcionisanje imunog sistema, pomažu u metabolisanju hrane koju jedemo. Jedna od njihovih primarnih funkcija je odbrana organizma od štetnih mikroorganizama koji imaju za cilj da se nasele u našem crevima. Obično je naša mikrobiota dovoljno jaka da ih spreči - ali u nekim slučajevima je povećan rizik da to ne uspe, kao na primer tokom putovanja.⁴⁰

Kako sprečiti putničku dijareju?

Kada putujete, pridržavajte se široko prihvaćenih smernica i preduzmite preventivne mere kako biste lakše izbegli probleme sa varenjem¹⁰ - redovno perite ruke, posebno pre jela, izbegavajte sirovo ili nedovoljno pečeno meso, ribu i druge morske plodove, uličnu hranu i sladoled, ogulite ili operite voće i povrće u bezbednoj vodi, pijte samo flaširanu, prokuvanu ili gaziranu vodu.

Ako putujete sa detetom mlađim od šest meseci, najbezbednije je ako ga samo dojite. Za bebe koje konzumiraju adaptirano mleko, pomešati formulu u prahu sa toplom vodom, zagrejanom na najmanje 70 °C.¹¹ Sve flašice i cucle za flašice sterilisati ključalom vodom.

Česta preporuka je izbegavanje visokorizične hrane i pića, iako postoji vrlo malo naučnih dokaza koji pokazuju da je to zaista efikasno. ^{12,13,14,15,16,17,18}

U prevenciji i lečenju dijareje (uključujući dijareju putnika), probiotici imaju prednost multifaktorskog delovanja: onemogućavaju štetne mikroorganizme, uništavaju njihove štetne supstance, sprečavaju ih da kolonizuju creva i regulišu imuni sistem.^19,20 Zbog toga se preporučuje da pre i tokom putovanja koristite visokokvalitetni probiotski proizvod,²¹ koji će ojačati vašu crevnu mikrobiotu i učiniti je otpornijom na kolonizaciju nepoznatih mikroba i pre nego što krenete na put. Uzimanje probiotika tokom samog putovanja će pomoći u održavanju ove ravnoteže.

Probiotik uz antibiotik

Antibiotici leče brojne bakterijske infekcije, ali zbog njihovog mehanizma delovanja mogu uništiti i ,,dobre” bakterije u crevima. Na sreću, možemo ih preventivno sprečiti korišćenjem probiotika.

Ako ste nekada koristili antibiotike, možda ste iskusili neke od njihovih neprijatnih neželjenih dejstava, uključujući: ^22,23,24 proliv, nadutost, mučninu, grčeve u stomaku, gljivične infekcije i kandidijazu i oslabljen imuni sistem.

Kod nekih bakterijskih infekcija neophodno je lečenje antibioticima i drugim antimikrobnim lekovima, ali dobra vest je da se gore navedeni problemi mogu ublažiti ili čak sprečiti upotrebom probiotika od prvog dana antibiotske terapije.²⁵

Kako probiotska koterapija pomaže našem telu?

1. Podržava ravnotežu creva i sprečava disbiozu

Problem koji se javlja kod lečenja antibioticima, a koji ponekad može da traje dugo nakon završetka terapije, jeste obnova prvobitne mikrobne zajednice u crevima. Nakon antibiotske terapije, postoji nedostatak određenih (često korisnih) bakterija u crevima. Kod nekih pojedinaca, mikrobiota se može vratiti u predterapijsko stanje prilično brzo, ali kod drugih može potrajati mesecima ili čak godinama,^23,28,29 pri čemu se neke bakterijske vrste uopšte ne obnavljaju.³⁰

Zajednička primena probiotika sa antibioticima može ublažiti promene u zapremini i strukturi crevne mikrobiote, a čak i ubrzati normalizaciju mikrobiote nakon terapije antibioticima.³¹

2. Pomaže prevenciji dijareje uzrokovane antibioticima i smanjuje njeno trajanje

Meta-analiza 34 kliničke studije sa ukupno 18.811 ispitanika pokazala je da uzimanje probiotika uz antibiotike smanjuje rizik od dijareje uzrokovane antibioticima za 42%.²⁴ Kod dece uzrasta pet i više godina, učestalost dijareje prilikom uzimanja probiotika može biti još niža, a probiotici potencijalno sprečavaju dijareju uzrokovanu antibioticima u 50% slučajeva.³²

U kliničkim studijama bakterijskih sojeva L. acidophilus (LA-5®) i B. animalis subsp .Lacti (BB-12®), pokazano je smanjenje trajanja dijareje izazvane antibioticima kod odraslih (za otprilike 2 dana) u poređenju sa placebom (gde je trajala otprilike 4 dana)^31,26 i brža rekolonizacija određenih vrsta bakterija u crevima nakon završetka lečenja antibiotikom.³³

3. Sprečava podložnost drugim infekcijama

Neuravnotežena crevna mikrobiota, koja može biti uzrokovana antibiotskom terapijom, jedan je od preduslova za razmnožavanje drugih mikroba, što može dovesti do razvoja drugih zdravstvenih problema. Takođe je dobro poznato da uzimanje antibiotika može dovesti do prekomernog razmnožavanja gljivica (npr. Candida albicans).³⁵ Međutim, manje je poznato da dugotrajno korišćenje antibiotika može dovesti do razmnožavanja bakterije Clostridium difficile, koja može izazvati tešku dijareju uzrokovanu antibioticima.³⁶ Uzimanje probiotika može smanjiti rizik od ove infekcije za više od 66%.³⁷ Dakle, probiotska koterapija sprečava podložnost drugim infekcijama.³⁴

4. Povećava šanse za uspešan završetak lečenja

Zbog neželjenih efekata antibiotika, mnogi ljudi prerano prestanu da ih koriste, što može predstavljati zdravstveni rizik i kratkoročno (neadekvatno lečena infekcija) i dugoročno (razvijanje bakterija otpornih na antibiotike).³⁹ Dodavanjem probiotika u terapiju antibioticima, smanjujemo rizik od prevremenog prekida terapije zbog neprijatnosti koju izaziva, a samim tim povećavamo šanse za uspešan završetak terapije antibiotikom.^31,38,39